Zašto odlični đaci često ne znaju šta žele da studiraju (I zašto je to sasvim normalno)?

“Ali ona ima sve petice! Kako je moguće da ne zna šta želi da upiše?” Ovo je rečenica koju roditelji često izgovaraju sa iznenađenjem, a ponekad i sa dozom zabrinutosti. Postoji uvreženo mišljenje da će učenici koji imaju odličan uspeh lako doneti odluku o budućem zanimanju. Međutim, u praksi je često upravo suprotno. Odlični đaci neretko imaju najviše dilema. Kada vam dobro ide izbor postaje teži. Učenik koji je odličan iz matematike, biologije, jezika i društvenih nauka nema jedan očigledan put. Njegove sposobnosti otvaraju mnogo mogućnosti, ali upravo zbog toga izbor postaje mnogo složeniji.

Da li upisati medicinu?Psihologiju?
Elektrotehniku?
Pravo?
Možda nešto sasvim peto?

Što je više opcija, veća je i odgovornost da se izabere “ona prava”. Tada se često javlja strah od greške. Nije dovoljno biti uspešan. Jedna od najvećih zabluda jeste da dobre ocene same po sebi pokazuju kojim putem treba krenuti. Ocene govore da je neko vredan, odgovoran ili da uspešno savladava školsko gradivo.

Ali ne govore šta tu osobu zaista motiviše, u kakvom radnom okruženju će biti zadovoljna, kakve sposobnosti najviše dolaze do izražaja, koje zanimanje odgovara njenoj ličnosti.

Možete biti odličan đak i istovremeno biti potpuno neodlučni kada je reč o izboru buduće profesije. I to je sasvim uobičajeno. Pritisak koji se ne vidi. Kod odličnih učenika često postoji još jedan problem, a to su očekivanja. Roditelji žele da “ne propadne potencijal”. Nastavnici predlažu fakultete iz svojih oblasti. Rođaci imaju svoje savete, a društvene mreže svakodnevno predstavljaju nova “perspektivna zanimanja”. U jednom trenutku mlada osoba više ne razmišlja šta želi, već šta bi trebalo da želi.
Tada izbor prestaje da bude lična odluka i postaje pokušaj da se ispune očekivanja drugih.

Kako psihološko testiranje pomaže?
Psihološko testiranje ne bira umesto vas. Ono vam daje mnogo važnije informacije, pomaže da razumete sebe.
U procesu profesionalne orijentacije koristim kombinaciju standardizovanih psiholoških testova i psihološkog intervjua. Testovi procenjuju različite sposobnosti, profesionalna interesovanja, stil razmišljanja i osobine ličnosti, dok razgovor omogućava da rezultate sagledamo u kontekstu vašeg dosadašnjeg iskustva, ciljeva i vrednosti. Upravo kombinacija ovih metoda daje najrealniju sliku potencijala jedne osobe.

Često se dogodi da klijenti prvi put jasno razumeju zašto ih određene oblasti privlače, zašto ih neke aktivnosti iscrpljuju ili zbog čega se između nekoliko fakulteta osećaju potpuno neodlučno.

Po završetku testiranja svaki klijent dobija detaljan pisani psihološki izveštaj, koji objašnjava rezultate i pruža konkretne smernice za dalje obrazovanje i profesionalni razvoj.

Ne tražite savršen fakultet. Tražite pravi izbor za sebe.
Ne postoji fakultet koji garantuje sreću niti zanimanje koje odgovara svima.
Postoji samo izbor koji je usklađen sa vašim sposobnostima, interesovanjima, vrednostima i ličnošću.

Zato ne brine to što odličan đak ne zna šta želi da studira. Mnogo više bi trebalo da zabrine kada neko donese tako važnu odluku samo zato što je to očekivanje okoline. Jer cilj nije upisati bilo koji fakultet.
Cilj je pronaći put na kojem ćete moći da razvijate svoje potencijale, sačuvate motivaciju i jednog dana gradite karijeru u kojoj ćete se osećati ispunjeno.